Izvor: Talas.rs

Razlozi za sve veću popularnost bitkoina i kriptovaluta među aktivistima za ljudska prava, izbeglicama ili žrtvama represije jasni su ukoliko se razumeju osnovni principi na kojima su kriptovalute zasnovane, kao i osnovni principi državne kontrole i mehanizmi autoritarnih vlasti.

Tržište kriptovaluta je skoro četiri puta veće danas nego na isti dan 2020. godine. U pojedinim trenucima u proteklih godinu dana bilo je još gabaritnije. Neki od najuspešnijih projekata na tržištu su špekulantima, investitorima i korisnicima doneli zaradu 30, 50 ili preko 100 puta veću od uloženog novca. Među njima, mnogi su stvorili prava generacijska bogatstva. Mnogo više ljudi stvorilo je značajnu štednju ili veću zaradu, iako nisu postigli astronomske cifre. Naravno, bilo je i onih koji su nepovratno izgubili novac.

Procenjuje se da sada kriptovalute koristi oko 300 miliona ljudi u svetu, odnosno nešto manje od 4% svetske populacije. Ovaj broj bio je procenjen na manje od 100 miliona pre oko godinu dana. Za razliku od prethodnih godina, korisnicima su sada mnogo dostupniji novi finansijski proizvodi. U poslednjih godinu i po dana značajan razvoj doživele su decentralizovane finansije (DeFi): danas korisnici kriptovaluta mogu da pozajmljuju sredstva drugima ili ih pozajmljuju od drugih, bez posrednika i sa znatno povoljnijim kamatama nego onim u bankama.

Pored ovih, blokčejn je pokazao prve uspehe u svetu video igara, striminga muzike, industriji zabave, korporativnom upravljanju. Od trendova iz ove oblasti, najpoznatiji je NFT, ali je zamah dobio širok spektar potencijalnih upotreba blokčejn. Kripto je zaokupio pažnju i regulatornih agencija država, i postao fokus mnogih poznatih ličnosti, kao deo portfolija investicija, ili zbog potencijala koji donose inovacije poput NFT-a.

U svom skorašnjem izveštaju na 165 strana, Messari, jedna od vodećih kompanija za analizu tržišta kriptovaluta navodi da bi tržište kriptovaluta do 2030. godine moglo da bude za red veličine veće nego što je sada. Ovo suštinski znači bar desetostruko veće, a potencijalno i desetinama puta veće, što svakako ostavlja prostor za ulaganja i dobiti daleko veće od onoga što je dostupno kod banaka, pa čak i kroz ulaganja vezana za akcije ili nekretnine.

Kriptovalute i ljudska prava

Borci za slobodu govora, borci protiv policijske brutalnosti i mnogi drugi, iz nužde su otkrili bitkoin kao nešto više od sredstva za špekulaciju.

Tokom masovnih protesta protiv policijske brutalnosti u Nigeriji 2020. godine, jednom od organizatora, organizaciji Feminist Coalition, zamrznuti su bankovni računi. Kako bi nastavila da prima donacije, organizacija se okrenula Bitkoinu i prikupila blizu 100 hiljada dolara u bitkoinu. Protest, zajednički poduhvat velikog broja građana i organizacija, je postigao svoj osnovni cilj (ukidanje sporne policijske jedinice odgovorne za pljačke, torturu i silovanja), a ovaj novac je pomogao da se podrže protesti u 128 naseljenih mesta i pruži medicinska pomoć povređenima, ali i pravna pomoć uhapšenima.

Rat u Ukrajini samo je jedan od primera gde ugroženi koriste kriptovalute kao finansijsku slamku spasa.

Pojedinci koji su imali tu nesreću da moraju da beže sa teritorije na kojoj je do juče bio mir i kojima je to možda jedina mogućnost da prenesu svoju ušteđevinu i obezbede sebi trenutnu egzistenciju iskoristili su kriptovalute. U toku agresije Rusije na Ukrajinu bilo je više od 35 miliona dolara u kripto donacijama na adrese povezane sa humanitarnim akcijama u Ukrajini, a i sama vlada ove zemlje je oberučke prihvatila kripto donacije.

Organizovano je više NFT kolekcija od kojih je prihod išao u ove ciljeve, organizovane su DAO (decentralizovane autonomne organizacije) gde  se hiljade pojedinaca udružilo oko humanitarnih ciljeva, a doniran je čak i Cryptopunk #5364, iz jedne od najpopularnijih NFT kolekcija, čija se vrednost procenjuje na 200,000 dolara.

Razlozi za sve veću popularnost bitkoina i kriptovaluta među aktivistima za ljudska prava, izbeglicama ili žrtvama represije jasni su ukoliko se razumeju osnovni principi na kojima su kriptovalute zasnovane, kao i osnovni principi državne kontrole i mehanizmi autoritarnih vlasti.

Državna represija i državna kontrola društva, pre svega su zasnovani na državnoj kontroli ekonomije. A državna kontrola ekonomije zasnovana je velikim delom na kontroli monetarnog sistema – odnosno izdavanja novca, njegovog čuvanja i prometa.

S tim u vezi, blokčejn, kripto valute predstavljaju monetarni sistem koji je izvan kontrole bilo koje države, a kome pristup može imati bilo ko sa internet konekcijom.

Koristeći na primjer Bitkoin, aktivisti postaju ,,sopstvena banka”, njihova sredstva nalaze se u virtuelnom prostoru i kriptografski su zaštićena. Infrastruktura, odnosno mreža koja to omogućava do sada nije bila hakovana. Uz to, iako vrednost bitkoina na tržištu u kratkom roku nije stabilna, tokom 13 godina postojanja bitkoin je dugoročno rastao, dok za isto vreme valute država, odnosno centralnih banaka gube na vrednosti.

Pored odsustva kontrole, tu je mogućnost direktnog slanja sredstava od jednog korisnika prema drugom, velikom brzinom, bez centralizovanih posredovanja bilo koje kompanije, banke ili institucije.

I u ovome, a ne u trenutnom pomeranju cene, se zapravo nalazi ključna vrednost decentralizovanih valuta.