Neradna nedelja je zelena ideja!

Cilj ekonomskog razvoja je da unaprijedi kvalitet života građana, pa je potpuno paradoksalno žrtvovati kvalitet života zarad ekonomskog razvoja.

Ovih dana ponovo je pokrenuta tema (ne)radne nedelje za radnike u trgovinama, a od nove vlasti stižu poruke o povećanju privredne aktivnosti kroz ukidanje neradne nedelje. Novi ministri ekonomskih resora fokusirani su na ekonomske faktore i ne pokazuju potreban stepen svijesti o socijalnim problemima.

Privredna aktivnost

Ministar ekonomskog razvoja kaže kako će rad nedeljom povećati privrednu aktivnost što će se pozitivno odraziti na budžet i zaposlenost.
Privredna aktivnost u trgovini pozitivno utiče na budžet kroz naplatu poreza na promet, a od kako marketi ne rade nedeljom taj promet je značajno veći subotom i ponedeljkom. Uz to povećana je trgovina na benziskim pumpama na kojima su cijene istih namirnica znatno više.
Ali ono što je ključno je to da sve i da se ove kompezacije nisu desile to ne bi oštetilo budžet, iz prostog razloga što novac koji građani ne bi potrošili nedeljom će u svakom slučaju potrošiti negdje drugo i na njega će porez sigurno biti naplaćen.
I laik zna da se ekonomski razvoj bazira na proizvodnji nove vrijednosti a ne na trgovini, i da jedino u fabrikama neradan dan može da znači takozvani oportunitetni trošak.

Socijalni faktor

Tačno je da se prava radnika moraju štititi primjenom Zakona o radu, i da postoje načini da se u potpunosti ispoštuju i uz radnu nedelju, uostalom u suprotnom bi bilo diskriminatorski ne tražiti neradnu nedelju za sve sektore.
Međutim, benefiti neradne nedelje u trgovinama, a pogotovo u crnogorskoj realnosti, su toliki da se na ovo ne vrijedi obazirati.
Malo kome je nepoznato da su radnici u marketima na dnu liste kada su radnička prava u pitanju i da slobodni dani za njih znaju da budu misaona imenica. Iako Zakon o evidencijama u oblasti rada i zapošljavanja obavezuje poslodavce da vode evidenciju o prisustvu na radu svojih zaposlenih, isti ne propisuje precizno proceduru po kojoj se to radi. U praksi je gotovo nemoguće provjeriti da li poslodavci, ako je uopšte vode, ovu evidenciju vode u skladu sa realnim stanjem ili se radnici upisuju onoliko koliko im piše u ugovoru dok zapravo rade više od toga. Jedino je moguća nasumična kontrola Inspekcije rada koja bi na licu mjesta identifikovala zaposlenog koji nije upisan u spisak prisutnih na radu u tom trenutku, a nepotrebno je posebno objašnjavati koliko je neefikasna ova metoda, pogotovo ako se uzme u obzir to da svaki poslodavac u Crnoj Gori ima obezbijeđenu informaciju o tome kada će mu inspekcija „banuti“.
Ovo je model po kom funkcionišu i svi drugi propisi iz oblasti rada – zakon je dao odlična rješenja za koja ne postoji mehanizam praktične kontrole primjene.
U svjetlu ovog problema neradna nedelja obezbjeđuje slobodne dane za sve zaposlene u trgovinama, a ne zaboravimo da je trgovina po broju zaposlenih najveća grana u privatnom sektoru, a to znači da rješavamo najveći problem iz oblasti radničkih prava za najveću grupu radnika.

Zašto je u redu insistirati da za trgovine nedelja bude neradna dok ostatak realnog sektora može da radi? Zato što je trgovina nešto što potrošači mogu da planiraju, ali i da obave naknadno, kao što je već pomenuto, od kad se marketi zatvaraju nedeljom trgovina je znatno povećana subotom i ponedeljkom. Na ovaj način privrednici trpe zanemarljive gubitke koji se odnose na trenutna neplanirana zadovoljstva koja potrošači neće nadoknaditi narednog dana. Rad trgovina nedeljom je nepotreban luksuz za moderne razmažene potrošače i halapljive privrednike koji bi da iz njih izvuku i poslednji cent, a sve to preko grbače radnika.

Ključni efekat neradne nedelje su socijalni benefiti za radnike koji dobijaju priliku da budu slobodni upravo tog dana kada je slobodna i većina zaposlenih u zemlji, kako bi porodice i prijatelji mogli to slobodno vrijeme da provedu zajedno.
Potrebno je omogućiti što većem broju radnika u svim sektorima da budu slobodni upravo nedeljom, jer šta radniku znači slobodan dan u sedmici ako tog dana njegovi najbliži rade? A onda ni onima koji su slobodni nedeljom ta nedelja više ništa ne znači

Zelena ideja

Ugao koji se potpuno previđa kad je pitanju neradna nedelja je energetska efikasnost. Mada je privrednici, kada je u pitanju njihova zarada, ne previđaju.
Inicijativa za uvođenje neradne nedelje je javno pokrenuta od strane civilnog sektora i posebno pokreta Alternativa. Međutim, stvar je zapravo pokrenutna onda kada su se vlasnici najvećih trgovinskih lanaca dogovorili da je pokrenu jer im se i samima isplati.
Neradna nedelja znači 52 neradna dana u godini, što je kao kada bi se marketi zatvorili na skoro pa dva mjeseca. Samo smanjenje u potrošnji struje vjerovatno je dovoljno da nadoknadi gore pomenute gubitke što se tiče privrednika, ali hajde da razmislimo o efketu na ukupnu potrošnju i zagađenje.
Pored struje tu i je gorivo koje se neće sagorjeti toga dana na dolazak radnika i potrošača. Naravno da će se dio toga kompezovati kroz dolazak subotom i ponedeljkom, ali istina je da su potrošači navikli da dolaze u trgovinu svakodnevno pa je trgovina tim danima više povećana u pravcu količine koju potrošač kupi nego što je povećan broj dolazaka. Tačno je i da će slobodni radnici toga dana putovati negdje drugo, ali mnogi će i provesti dan kod kuće sa porodicom, a i ako će negdje ići u većini slučajevima to će biti zajedno sa porodicom umjesto da idu na posao dok njihovi prijatelji/porodica idu negdje drugo što bi bila dupla potrošnja goriva.
Tu je i amortizaija opreme, uzmimo za primjer samo koliko se puta ulazna vrata marketa otvore i zatvore za dva mjeseca radnih dana, koliko se puta kase otvore i zatvore, i sl., potrošnja kesa i sličnog materijala itd.

Najveći izazov energetskoj efikasnosti danas je svijest o akumulaciji stinica koje na prvi pogled izgledaju bezazleno ali u zbiru mogu imati začajan efekat na prirodnu sredinu.
Neradna nedelja je zelena ideja!