Od avgusta planeta se zadužuje kod kosmosa

Pandemija bolesti COVID-19 ublažila je prekomjerno trošenje kapaciteta prirode do nivoa od prije 15 godina, ali to ne garantuje da se trend preokrenuo za stalno, pokazuju podaci iz modela po kojem je određen Dan ekološkog duga za 2020. godinu.

Dan ekološkog duga predstavlja datum u godini do kog bivaju potrošeni svi resursi koje priroda može da proizvede za godinu dana pa se može reći da ostatak godine živimo “na dug”. Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network) izračunala je da Dan ekološkog duga pada 22. avgusta, kada se prelazi zamišljena granica održive potrošnje Zemljinih resursa i takozvanih ekosistemskih usluga za 2020. godinu. To je velik pomak od lanjskog presjeka, do kojeg je došlo najranije do sada – 29. jula, i najbolji rezultat od 2005. godine. Ipak, pregled Balkana, kada se pogledaju datumi po zemljama, otkriva da samo Albanija ima još ekološkog kredita za trošenje prije nego što krene nepovratna šteta, a Crna Gora je svoju granicu prešla još 12. juna.

Smanjivanju pritiska na prirodu najviše je doprinijelo globalno širenje virusa korona. Zabrane kretanja i udarac na javno zdravlje opustošili su privredu, tako da je aktivnost rekordno usporila. Ali ljudi i dalje troše 60 odsto više nego što može da se obnovi, što znači da toliko konzumiramo da bi nam trebala 1,6 planeta.

Samo predah

Efekat je izmjeren u nizu ekoloških pokazatelja. Kvalitet vazduha i zemlje se znatno popravio, a ekspanzija zelene energije je ubrzala na račun uglja. Ali stručnjaci svejedno upozoravaju da jedino održivi oporavak zaista može da spriječi uništenje Zemlje.

Takozvani ekološki otisak smanjio se 9,3 odsto, što je najveće sažimanje u poslednjih barem pola vijeka. U padu je prednjačila ugljenična komponenta, 14,5 procenata, i šumarski proizvodi, 8,4 odsto.

Nažalost, COVID-19 je poremetio snabdijevanje i distribuciju hrane i donio glad i povećanje količine propale hrane. U tom dijelu otiska nije bilo promjene.

Kada bi život svuda bio kao u Kataru, najgore rangiranoj zemlji, potražnja bi već 11. februara porasla iznad razine koja može da se nadoknadi. Na drugom kraju vage je Kirgistan, čiji je Dan ekološkog duga 2020. godine tek 26. decembra. Indonezija je na najboljoj poziciji od velikih država: 18. decembar.

Neki od zvaničnih podataka se objave sa zakašnjenjem i do četiri godine, tako da je ukupna slika verovatno mnogo gora.

U području koje Balkan Green Energy News pokriva, sve zemlje su 2020. već prošle svoj Dan ekološkog duga osim Albanije. Ova zemlja bez termoelektrana na ugalj će svoj teoretski kredit iscrpeti tek 24. oktobra.

Slovenija je ponovo prva u Jugoistočnoj Evropi prekoračila svoj kapacitet. Evo spiska:

26. april – Slovenija
19. maj – Grčka
31. maj – Hrvatska
8. jun – Kipar
10. jun – Bosna i Hercegovina
12. jun – Crna Gora
22. jun – Bugarska
26. jun – Turska
11. jul – Rumunija
18. jul – Srbija
22. jul – Severna Makedonija
24. oktobar – Albanija

#MoveTheDate

Mreža za globalni ekološki otisak promoviše kampanju da se otisak smanji i da trenutak kad naš način života postaje neodrživ dođe kasnije, ako ga već posmatramo svake godine ispočetka.

Ugljenik čini zapanjujućih 57 odsto otiska. Kada bi se emisije prepolovile, Dan ekološkog duga bi došao preko tri mjeseca kasnije.

Građani bi trebalo da razmotre mogućnost odlaska na posao biciklom i da se za pedalanje opredele barem što se tiče svakodnevnih kratkih relacija. Udio lične mobilnosti u ugljeničnom otisku je 17 procenata, a sistemi javnog prevoza imaju ogromnu ulogu u smanjivanju uticaja.

Možete da kupujete hranu iz lokalnog uzgoja i organske proizvode i da pripazite na količine. Naime, stopa propadanja hrane ide i do 50 odsto, u slučaju voća i povrća. Pomaže kad se jede manje mesa. Vlada Kine cilja prepolovljavanje potrošnje mesa u sledećih deset godina.

Podrazumijeva se da je ponovno pošumljavanje jedan od najboljih načina suprotstavljanja dekadenciji. Vlasti i pojedinci nemaju razloga da se ne uključe.