Podizanje svijesti vodi promjeni sistema

Piše: Bojana Šolaja

Školska bašta – integralna učionica je projekat baštenske inicijative Bašta Ekologika i NVO Eco Logic. Projekat je primjer kako osviješćeni i odgovorni pojedinci mogu djelovanjem pokušati da dovedu do krupnih društvenih i ekoloških promjena. Uticati na svijest mladih naraštaja prvi je korak ka stvaranju uslova mogućnosti za nastanak novog sistema koji će  biti dobronamjerniji prema čovječnosti i životnoj sredini. 

Bašta ekologika, kako navode njeni kreatori,  nastala je kao inicijativa grupe građana i NVO Eco Logic, u okviru koje su se, između ostalog, bavili edukacijom građana, po pitanju zelenih gradova, upravljanja otpadom, kompostiranjem i sličnim temama. Većina članova imala je djecu, koja su pokazivala veliko interesovanje za baštu i uživala u igri na otvorenom. Prateći svjetske tokove, znali su da je jedan od ključnih noviteta u obrazovanju upravo ekološka edukacija i da su njeni benefiti višestruki, te da je pokretanje jedne takve priče u školi postavljanje temelja savremenoj metodici nastave. 

Kristina Žugić – Bašta Ekologika Izvor: Facebook

O pokretanju inicijative, Kristina Žugić nam otkriva da joj je prethodni rad sa djecom pomogao da dođe na ideju da bi trebalo razvijati i zagovarati ekološko obrazovanje i kod nas.

,,Mogu slobodno reći da su se poklopile srećne okolnosti i da je naša ideja bila realizovana brže nego što sam planirala. Prva srećna okolnost bila je poseta učiteljice Biljane Milićević Bašti Ekologika. Kroz razgovor sam joj ispričala našu zamisao, a ona je oduševljena preuzela inicijativu i obezbedila nam sastanak sa direktorom škole „Dr Dragiša Ivanović“, u kojoj radi. A druga srećna okolnost bila je ta da nas je, otprilike u isto vreme, posetio Princ Nikola Petrović, koji nam je obezbedio sredstva preko svoje Fondacije Petrović Njegoš. I tako smo, posle nekoliko uvodnih radionica, baziranih na planu i programu školskog gradiva, prvu školsku baštu napravili u područnom odeljenju „Dr Dragiša Ivanović“, u Doljanima 2016.godine.”, objašnjava Žugić.

Lična odgovornost kao lajtmotiv radionica

Program „Školska bašta“ prvobitno je zamišljen kao usko ekološka edukacija. Međutim, kroz rad sa djecom, vođe projekta su vidjele da njihovo edukativno polje treba da bude još šire. Stoga su vremenom, pored ekologije, uključili i psihološke radionice, aktivnosti neurolingvističkog programiranja (NLP), radionice koje razvijaju digitalnu, medijsku i čitalačku pismenost, vještine komunikacije, prezentacije i divergentno mišljanje.

Radionice su zamišljene kao cjelina. Uvodne radionice počinju u oktobru, na kojima pripremaju djecu za sve ono što ih čeka, prave dogovore o ponašanju tokom radionica,  upoznaju se sa svrhom školskih bašti, mogućnostima, ulogom čovjeka u prirodnom procesu,  njegovim uticajem na prirodu i obratno, ulogu životinja u prirodi, značaju i očuvanju drveća, putevima hrane, odjeće, električne energije, klimatskim promjenama, njhovim uzrocima i posljedicama, itd. Poseban akcenat Kristina stavlja na pitanje – šta svako od nas može uraditi u pogledu tih problema na koje nailazimo.

,,Lajt motiv radionica je zapravo  lična odgovornost svakog pojedinca, jer, kao što smo kroz Baštu Ekologika edukovali odrasle o uticaju pojedinca na zajednicu, tako u istom pravcu edukujemo i decu o značaju odgovornog pojedinca za zajednicu. Cilj mi je da svako od njih shvati da baš on/ona nosi promenu sa sobom i da ima snage da deluje. Praksa je pokazala da deca vole radionice, posebno onaj deo kada smo napolju i formiramo baštenski vrt. Vrlo su aktivna na radionicama, svako pronalazi način da učestvuje jer vodimo računa da radionice budu interaktivne, kombinujemo metode rade, vodimo računa o tome da svako bude uljučen i njhovo nam je interesovanje uvek bilo veliki pokretač.”, poručuje Kristina.

Jačanje ekološke svijesti od 2016. godine

Projektom je do sada obuhvaćeno nekoliko škola i vrtića. Od 2016. godine do danas, radili su svake godine u školama „Dr Dragiša Ivanović“, „Sutjeska“, „Vuko Jovović“ u Danilovgradu, „Maršal Tito“ u Ulcinju. Ove godine radionice su organizovane i u osnovnim školama „Maksim Gorki“ i „Radojica Perović“, a poslednjih nedjelja su ponovo i u Osnovnoj školi “Njegoš“ u Spužu. Od pokretanja incijative do danas imali su, kako kažu, lijepu saradnju sa NVO Expeditio, zahvaljujući kojima su posljednjih godina realizovali program, a ove godine sarađuju na projektu ClimCity.

U okviru tog projekta, kako otkrivaju, ove godine će ići korak dalje, pa će realizovati trening za nastavnike/ice, i napisati priručnik „Kreiranje Školske bašte“, kako bi, na neki način, ohrabrili nastavnike/ice da zađu u polje ekološkog obrazovanja, i da se malo više okrenu savremenijoj metodici nastave.

Kao dobar iskorak navode i to što je Zavod za školstvo je 2017. godine pokrenuo Eko škole, program za koji se škole prijavljuju, pa spovođenjem ekoloških aktivnosti dobijaju zelene zastave. Kako je tek nekoliko škola napravilo pomak ka ekološkom obrazovanju, iz Eco Logic-a zapažaju da je i dalje više stvari ostalo na papiru nego u praksi, pa je njihov cilj da daju svoj doprinos i dijeljenjem iskustva i savjeta. 

Neophodno motivisati prosvjetare da se uključe u ovakve aktivnosti

Iako se pokretači Školske bašte prilikom osmišljavanja ekoloških radionica nisu oslanjali na prakse u inostranstvu, inspirisao ih je projekat Stivena Rica iz Bronksa, Green Bronx Machine. Uz to, neke ideje i teme su pronalazili na internetu, ali same radionice su osmišljavali potpuno sami. Prve godine su od učiteljice Biljane Milićević dobili knjige iz prirode i društva, od 1. do 5. razreda, a cilj je bio da radionice budu dopuna tom znanju, kako teorijska tako i praktična. Kasnije su teme širene prateći interesovanja djece i teme o kojima se govori u svijetu. Kristina Žugić uočava da je naš obrazovni sistem osmišljen tako da ostavlja prostora za realizaciju ovih aktivnosti, međutim, praksa, u kojoj se sistem zaglavio, ne.

,,U planu i programu se može pronaći prostor i način da ovakve aktivnosti postanu deo svih škola, i važna dopuna obrazovanju. Sjajni pojedinci u našem sistemu izlaze iz okvira i kreiraju nastavu po meri svakog deteta, međutim, motivacija većine zaposlenih u prosveti je vrlo problematična. I sve dok se ne nađe adekvatan način da se motivišu svi koji rade u prosveti, za ovakve aktivnosti neće biti mesta jer one ipak izuskuju promenu svesti i angažovanost koja, nažalost, kod većine naših prosvetara ne postoji. To je dosta dug proces, spor i zahteva korenitu promenu. Ta se promena dešava, samo treba da budemo strpljivi i da svako od nas radi najbolje što može da bi se ona desila.”, primjećuje Kristina.

Ekološke radionice kao uvod u osvješćivanje globalnih problema

Neophodno je napraviti razliku između onih ekoloških projekata koji se pokreću kako bi bili korektiv kapitalističkog sistema i na taj način ga u krajnjoj konsekvenci jačali, i inicijativa koje ekološku svijest vide kao integralni dio potencijalnih transkapitalističkih tendencija. Projekat Školske bašte i inicijative Bašta Ekologika pretenduje da bude dio ove druge struje. 

„Celokupna priča o ekologiji i ekološkim navikama, upravo je priča o štetnosti kapitalističkog sistema, i iako sa decom neću to tako nazvati, apsolutno im dajem ideju, koju kasnije razvijamo (kada kontinuirano radim sa istom decom) o tome kako sve te „na veliko“ stvari loše utiču i zašto. Naravno, mi pričamo o osnovnim stvarima, koje oni mogu da razumeju, poput štetnog uticaja kupovine banana, kafe, kakaa…, Zanimljivo mi je bilo kada sam držala radionicu „Vedrimo i oblačimo klimatske promene“ pa su deca imala zadatak (timski) da popišu poreklo svih stvari koje imaju na sebi i sa sobom, od patika, dukserica do olovki i gumica. Zatim smo na Google Earthu gledali gde se nalaze zemlje porekla, povezali to sa proizvodnjom odeće na veliko, lancem proizvodnje i jeftinoći stvari, uzroke i posledice, fair trade kupovine, i rešenja.”, objašnjava Kristina. 

Dodaje da ne očekuje da djeca zapamte sve o čemu pričaju, te da je zato važno imati kontinuitet u radu, da bi se vraćali na iste teme, sa drugačijih aspekata, i da bi tu, tako kompleksnu priču, shvatili. Štetnost kapitalističkog sistema je, kako poručuje Kristina, nešto što i većina odraslih, sa kojima su pričali, teško usvaja. Odricanje, koje ekološka praksa nosi sa sobom, nešto je na šta većina ljudi nije spremna.

,,Meni je cilj da deca vide da postoji problem, na koji mi utičemo, da im usadim seme ekološke prakse, da zagrebem malo po njihovoj znatiželji, i da, kroz što više igre i zanimljivih aktivnosti vide da oni imaju uticaj i mogućnosti da deluju. Posebni akcenat sam na to stavila kroz radionicu „Eko borci“, kada su deca imala zadatak da pošalju video poruke, uz poruke na tranparentima, o tome kako možemo zaštiti prirodu. Šta svako od nas može da uradi, jer mi je važno da shvate da oni mogu biti nosioci promena.”, zaključuje Kristina.

Aktivnosti koje sprovodi Bašta Ekologika i NVO Eco Logic služe kao primjer i putokaz drugim pojedincima i grupama koje su spremne da fundiraju društvo na osnovama koje neće biti eksploatatorske, već emancipatorske. Koliko ćemo čekati do takvog preokreta, zavisi od nas i od naše sposobnosti da razaznamo i sprovedemo u djelo razliku između pasivnog i aktivnog aktivizma.


Tekst je nastao u okviru projekta PRIME (Profesionalni, odgovorni iInkluzivni Mediji) koji je finansijski podržan od Evropske unije i dijelom kofinansiran od Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija Crne Gore. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost PRIME redakcije i ne odražavaju nužno stavove donatora.