Svetlost i njegova senka

(RADIO DRAMSKA MINIJATURA)
(segment za slušanje i mišljenje)

– Šta je ovo?

– Šta?

– Molim?

– Ko je to?

– Ja.

– Šta hoćeš?

– Ništa. A ti?

– Isto ništa.

– Zašto si ovde?

– Ne znam. Ti?

– Ne znam ni ja.

– Šta radiš?

– Postojim. A ti, šta radiš?

– Ne postojim.

– Kako to ne postojiš kad mi se obraćaš?

– Eto tako. Ne postojim, a ipak učestvujem.

– Učestvuješ?

– Da, evo me.

– Ne vidim te.

– Ali me čuješ. Zar ti to nije dovoljno?

– Pa ne znam. A je l’ ti mene vidiš?

– Kako bih mogao da te vidim kad ne postojim?

– A čuješ me je l’ tako?

– Ne znam da li čujem tebe ili sebe, ali neko mi uzvraća rečenice.

– Pa to sam ja.

– Ko?

– Svetlost. A ko si ti?

– Senka.

 – I šta ćemo sad?

– Ne znam. Šta treba?

– Šta treba? Ne znam šta treba. Ne znam ni otkud mi ovde.

– (uz osmeh)Već smo prešli na mi.

– Pa dobro ti i ja. Mislim mi. Kako drugačije?

– Pa da. Mi. Nikako drugačije.

(smeju se, kratka pauza)

– I šta sad?

– Nemam pojma.

(duža pauza)

– ’Oće nešto da se desi?

– I ja bi to voleo da znam.

– Au jebo te! Dokle ovako sad?

– Što mene pitaš? Isto sam ovde kao i ti, a nemam pojma zašto!

– Koga drugog da pitam? Moram nekog da pitam.

(kratka pauza)

– ’Oće nešto da se desiii!?

(kratka pauza)

– Au čoveče!

– Šta ti je više?!

– Pa ne mogu da izdržim!

– Šta?

– Samog sebe!

– Kako ja mogu?

– Pa baš tebe briga ti ne postojiš!

– Ali tu sam sa tobom.

– Pa ne znam! Ne razumem! Ja ne mogu više!

– Dobro je opusti se.

– Pa šta ćemo ovako!

– Ništa.

– Šta ništa! Kako ništa! Kad jesmo!

– Ja nisam. ’Ajde opusti se.

– Onda nismo mi.

– Molim?

– Pa ako ja jesam, a ti nisi onda nismo mi. Nago smo izgleda ipak ti i ja.

– Da. U pravu si.

(kratka pauza)

– Dokle bre više?

– Šta?

– Pa ovo.

– Šta?

– Kako šta, pa mi!

– Sad si rekao da nema nas. Samo smo ti i ja.

– Ja ništa ovde ne razumem. Je l’ tebi nešto jasno?

– Ništa.

(kratka pauza)

– I ništa ti nije jasno, a?

– Nije.

– A… (smeje se) Ne znam više šta da ti kažem stvarno.

– Pa i nemoj.

– Šta, da ćutimo?

– Pa da.

(kratka pauza)

– I dokle tako da ćutimo?

– Nemam pojma.

– Oće biti nešto na kraju?

– Ne znam.

– Ja ću poludeti.

– Što?

– Pa ne mogu da ovako, samo postojim bez ikakvog razloga!

– Pa onda postoj sa razlogom.

– Kako da nađem razlog?

– Ne znam. Razmisli.

(kratka pauza)

– Mogao bih da pevam!

– Eto. ’Ajde.

– La la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la La la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la La la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la La la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la La la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la La la la la la la la la la la la la (NEKA NEKO NAPIŠE NOTE) la la la la la la la la la la la la la la la la la la La la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la La la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la La la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la La la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la la…