Zemlja pred usijanjem

Toplotni talasi, ekstremno jaki pljuskovi, suše, smanjeni prinosi u poljoprivredi… sve ove stvari povezuju se sa porastom temperature na našoj planeti i (ne) izazivaju veliku pažnju javnosti. Naučnici nas upozoravaju da bi uslovi na Zemlji mogli drastično da se promijene već do kraja ovog vijeka ukoliko ne prestanemo, između ostalog, da spaljujemo fosilna goriva. Sve češća pojava toplotnih talasa direktna je posljedica klimatskih promjena, kažu naučnici, jer se povećava jačina, trajanje i učestalost ispuštanja gasova staklene bašte

Zemljina prosečna temperatura je oko 15 stepeni Celzijusa, ali je u prošlosti znala da bude mnogo viša i mnogo niža. Klima ima prirodne fluktuacije, ali naučnici kažu da temperatura sada raste brže nego u većini ranijih slučajeva što neće ostaviti dovoljno vremena eksistemu da se adaptira na nove okolnosti. Sunčevu energiju koja se emituje nazad u svemir sa Zemljine površine apsorbuju gasovi efekta staklene bašte i re-emituju u svim pravcima. To istovremeno zagrijava nižu atmosferu i površinu planete. Bez tog efekta, Zemlja bi bila oko 30 stepeni Celzijusa hladnija i vrlo nepristupačno mjesto za život.

Naučnici vjeruju da ovom prirodnom efektu staklene bašte pridodajemo i mi, gasovima koje otpuštaju industrija i poljoprivreda i time zadržavamo više energije i povećavamo temperaturu. Ovaj fenomen je poznat kao globalno zagrijavanje.

Svijet je oko jedan stepen Celzijusa topliji nego što je bio prije široko rasprostranjene industrijalizacije, tvrdi Svjetska meteorološka organizacija.

Dvadeset najtoplijih zabilježenih godina u istoriji desilo se u poslednje 22 godine, a 2015-18 čine najtoplije četiri.

Posledice klime koja se mijenja mogu da se vide i po vegetaciji i kopnenim životinjama. Među njima spada uranjeno vrijeme cvjetanja i sazrevanja plodova kod biljaka i migracije kod životinja kod životinja.

Ova promjena utiče na nestašicu pijaće vode, dramatično mijenja našu sposobnost za proizvodnju hrane i poveća broj smrti od poplava, oluja i toplotnih talasa. Očekuje da će klimatske promjene povećati učestalost ekstremnih vremenskih događaja – iako je povezivanje svakog pojedinačnog takvog događaja sa globalnim zagrijavanjem komplikovano.

Nesumnjivo je da je danas ključan momenat za planetu Zemlju koja je ,,usijana” usled neodgovornog ponašanja onih koji od iste zavise. Naša reakcija na klimatske promjene biće jedan od najvećih izazova sa kojima ćemo se suočiti u ovom veku. A reakcije Nema!

Čomski: ,,sat katastrofe” se približava ponoći

Noam Čomski, američki filozof, zagovornik svjetskog mira, čije knjige i ideje su jako popularne i na cijelom Balkanu, u poslednje vrijeme je postao jedan od najtraženijih sagovornika.

Čomski je nedavno govorio na online skupu, koji se bavio solarnom energijom, gde je izrekao neke veoma uznemirujuće stavove i mišljenja, šokiravši prisutne.

,,Nalazimo se u jedinstvenom trenutku ljudske istorije. Mere koje sad moramo da preduzmemo će definisati naš put u budućnost. Ako je uopšte bude. U šta sve više sumnjam. Postoji mali prozor kroz koji moramo da implementiramo određene mere kako bi izbegli kataklizmu. Glavna kriza se trenutno odigrava u Vašingtonu, centru najmoćnije sile na svetu. Ono što se dešava u Vašingtonu, utiče na celu planetu, iz razloga toliko očiglednih da ne moram ni da ih objašnjavam. U Vašingtonu se dešava nešto veoma rizično. Kao što je moglo da se pročita, doduše između redova, u jednom nedavnom tekstu u Njujork tajmsu, reč je o dugoročnoj, organizovanoj kampanji da se uništi život na zemlji. Ovo je opasan komentar za koji se neću izvinjavati zato što je potpuno tačan. Kampanja je usmerena na svetski energetski sistem”   objasnio je Čomski, a zatim priču proširio prebacivši je na globalni nivo.

On se pored osvrta na ulogu SAD na klimatske promene kao najvećeg zagađivača sa Kinom osvrnuo i na ,, ogranke” SAD-a koji svojim delovanjem uništavaju i vrše akcije protiv čovečanstva.

 ,,Tu je i internacionalni ogranak Vašingtona koji se zove NATO. Malo je poznato da je nakon Drugog svetskog rata ova alijansa preuzela misiju nadžora svetskih naftovoda i ruta za transport nafte i gasa. Ovo se specijalno odnosi na kontrolu tankera, ali i ostale vidove transporta koji su krucijalni za svetski energetski sistem. Vašington će iskoristiti Putinovu kriminalnu invaziju na Ukrajinu kako bi podigao cene energenata u celom svetu i tako cela priča, koja je toliko glasno najavljivana, o nultoj emisiji uglja, gasa i nafte, kako bi se smanjilo zagađenje planete i zaustavilo globalno zagrevanje, pada u vodu. Euforija u kancelarijama direktora naftnih kompanija može da se meri samo sa onom u kancelarijama prodavaca oružja. “

Kazao je i da se famozni „sat katastrofe” ozbiljno približava ponoći, a vreme do kraja ozbiljno se ubrzalo, po njemu, dolakom Trampa u Belu kuću.

„Sat katastrofe koji je 8. avgusta 1945. pokazivao da je deset minuta do ponoći civilizacije, a potom je godinama pomeran napred, tako da je one godine kada je Tramp postao predsednik došao do dva minuta do ponoći, sada vreme do ponoći meri u sekundama. Zato se nalazimo u najkritičnijem trenutku ljudske istorije – ili ćemo nastaviti dalje ka neslavnom kraju i samouništenju, ili ćemo pronaći razum i obezbediti uslove da se naša civilizacija nastavi”, zaključio je Čomski.

Glad, suše i toplotni talas

Temperature premašuju 40 stepeni, što je direktna posljedica klimatskih promjena, tvrde stručnjaci.

Opasni toplotni talas zahvatio je dijelove Kine, SAD-a i Evrope.

Najmanje 86 kineskih gradova izdalo je upozorenja, a temperature rastu i na jugozapadu i centralnom dijelu SAD-a i na Iberijskom poluotoku. Predviđa se da će temperature u Arizoni nastaviti rasti do 45 stepeni Celzijusa.

Španija je na udaru drugog toplotnog talasa ovog ljeta, sa temperaturama koje su u nekim južnim i jugozapadnim dijelovima zemlje premašile 44 stepena Celzijusa.

Kineski meteorolozi predviđaju da će temperatura u nekim gradovima dostići 40 stepeni. Visoke temperature se često beleže tokom letnjih meseci, posebno u južnim i centralnim delovima zemlje.

To je svakako slučaj i tokom ovog toplotnog talasa, jer su Andaluzija, Kastilja La Manča i Ekstremadura već zabeležile temperature od oko 40 stepeni Celzijusa.

Međutim, toplotni talas je pogodio i severnu Španiju, koja obično izbegava ekstremne temperature, sa severozapadnim regionom Galicija uz crveni meteoalarm – najviša kategorija, jer se očekuju temperature do 42 stepeni celzijusa u dolini reke Minjo.Pored Španije ekstremne vremenske prilike beleži i Francuska koja se priprema za ,,pakleno” ljeto. Iako se ne predviđa da će porast temperature oboriti rekorde kao u drugim evropskim zemljama, postoji zabrinutost zbog mogućih posledica.

 Francuska je ipak u stanju opreza prerano zbog straha nakon toplotnog talasom iz 2003. u kojem je stradalo oko 15.000 ljudi.

Klimatske promene već su uticale na mogućnost ekstremnih temperatura u Ujedinjenom Kraljevstvu. Britanska vlada objavila je prvo nacionalno upozorenje o vanrednim situacijama za jugoistočnu Englesku, kada je temperatura dostigla rekordnih 40 stepeni Celzijusa.

Mnogi u Evropi još uvek nisu svesni opasnosti visokih temperatura po zdravlje. Britanska nacionalna zdravstvena služba poziva javnost da promeni svoje navike, da izbegava Sunce između 11 i 15 sati i nauči da uoči rane znake toplotnog udara.

Prema sadašnjem trendu u EU, broj smrtnih slučajeva povezanih s ekstremnim vrućinama mogao bi u narednih 30 godina da se udesetostruči: predviđanja za 2050. godinu polaze od 30.000 do 50.000 smrtnih slučajeva godišnje, u odnosu na sadašnjih oko 2.700 – navodi se u dokumentu Evropske komisije, objavljenom prošle godine.

Naučnici za klimu rekli su da je modeliranje klimatskih promjena predviđalo temperature od 40 stepeni Celzijusa za Veliku Britaniju i upozorili da će toplotni talas povećati pritisak na sljedećeg premijera da poboljša otpornost Velike Britanije i smisli bolji plan za smanjenje emisije gasova staklene bašte.

Ovde se ne radi samo o nekoliko neugodnih dana. Ekstremna vrućina jedna je od najsmrtonosnijih vremenskih pojava – samo što se toplotni udar i smrt pripisuju temeljnim stanjima kao što su bolesti srca ili respiratorne bolesti.

Pored smrti usled toplotnog talasa, danas broj ljudi kojima prijeti glad nikada nije bio veći, upozorava organizacija ,,Pomoć gladnima u svijetu”. Glavni razlog su suše i klimatske promjene, a rat u Ukrajini je dodatno podigao cijene hrane.

Suše poput sadašnje na Rogu Afrike ili one od prošle godine na Madagaskaru pokazuju kobne posljedice klimatskih promjena.

U svijetu gladuje oko 811 miliona ljudi, saopštila je njemačka organizacija ,,Pomoć gladnima u svijetu” (Welthungerhilfe).

Iako je pandemija dovela do vanrednih situacija, u mnogim zemljama najveći pokretači gladi prošle godine bili su sve ozbiljniji efekti klimatskih promjena i sve veći broj oružanih sukoba, navodi Welthungerhilfe.

,,Posljedice klimatske krize su nasilni sukobi koji podstiču glad. Njihov broj se ponovno povećao posljednjih godina. Ratovi imaju ogroman uticaj na prehrambeni sistem, na primjer, jer se pale polja, pljačkaju zalihe ili se ograničava prodaja žetve”, piše u izvještaju.

Samo prošle godine ova organizacija je, prema sopstvenim navodima, podržala oko 16,6 miliona ljudi u 36 zemalja s 526 projekata. Najviše pomoći – ukupno 190,5 miliona eura – otišlo je za projekte u Africi.

Zvaničnici javnog zdravlja pozivaju ljude da ttokom toplotnog talasa ostanu u zatvorenom prostoru sa spuštenim zavjesama i da izbjegavaju kofein i alkohol i fizički napor tokom najtoplijih djelova dana.

Iako se očekuje pad temperatura kasnije sljedeće nedjelje, u avgustu bi se nad Mediteranom mogla razviti „toplotna kupola“, koja bi takođe mogla donijeti veoma visoke temperature, kažu prognostičari.

Naučnici nas uporno upozoravaju da planeta oseća industrijalizaciju i da se nešto mora promjeniti, nažalost čovečanstvo nije spremno na ovaj korak , umjesto toga vlade zapadnih demokratija u saradnji sa gigantskim energetkim kompanijama pre svega onim u SAD-u, nalaze način da rat u Ukrajini pretvore u profit, jačajući svoju poziciju na globalnom tržištu zajedno sa vojnom industrijom stvarajući još veću patnju planeti Zemlji. Kada bi vlade na čelu sa Vašingtonom novac koji danas ulažu u militarizaciju Ukrajine uložili u energetski obnovljivu energiju možda bi nam buduće generaciije i oprostile, ovako za njih nema budućnosti očekuje ih realnost iz filma Ridick gde se sunce na horizontu smatra neprijateljem za čoveka.